Kako to da ova ovolika pri\u010da i ovolika buka ne prodire do zadnjeg drveta u nizu? Nikako da izdvojimo ne\u0161to novo osim ti stari pri\u010da od kojih ne zaziremo vi\u0161e i koje nam ne ispunjavaju pa\u017enju. Okolina samo damagija se na horizontu toliko magle da ni ono \u0161to obi\u010dno vidimo sad nam izmi\u010de pa\u017enji. Pozadina je nekad i zanimljiva, ali je prekriva magla u nanosima vremena.<\/p>\n\n\n\n
Jedni se trude da tu maglu okre\u010de u njihovu boju, a drugima to nije uvjerljivo. Jedni vi\u010du i ru\u010du kao da je to sve stra\u0161no va\u017eno a oni preko puta i dije do te uvele pri\u010de. Ni oni sami, preko puta, nemaju svje\u017eeg duvana za zamotati pa se ne\u0161to i ne trude da zbore u ovom trenutku. Pukla vrbova jasika po obalama rijeke i tu strije\u0161i svoje grane \u010dekaju\u0107i svanu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Vozovi tunje danju, no\u0107u. Hiljade boja automobila vidimo na autoputu. Radnici \u010dekaju u redu a ve\u0107ina ih kunja nezainteresovano. Internet vrvi po krajevima svijeta, nabrekao od praznih pri\u010da i preplavljen varalica, zamki veliki i mali. Opet na mjestima vrtlog i nepodno\u0161ljiva pra\u0161ina. Kud sad opet? Niko nezna ta\u010dno a svi bi da ka\u017eu ne\u0161to.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako to da ova ovolika pri\u010da i ovolika buka ne prodire do zadnjeg drveta u nizu? Nikako da izdvojimo ne\u0161to novo osim ti stari pri\u010da od kojih ne zaziremo vi\u0161e i koje nam ne ispunjavaju pa\u017enju. Okolina samo damagija se na horizontu toliko magle da ni ono \u0161to obi\u010dno vidimo sad nam izmi\u010de pa\u017enji. Pozadina … <\/p>\n